Novembarsko nebo – šta očekivati od komete ISON

Kometa ISON  je već najavljena u medijima kao ,,kometa veka˝ koja će možda sijati kao pun Mesec. Iako će ISON definitno doneti uzbuđenje mnogim astronomima i zaljubljenicima u astronomiju, niko nije potpuno siguran kako će ona izgledati na nebu (naravno, o sijanju kao pun Mesec nema ni govora).

Na to kako će se neka kometa videti sa Zemlje utiče kombinacija različitih faktora: veličina komete, njena starost (u smislu broja prolaska komete kroz Sunčev sistem), količina reflektivnog materijala koji kometa ispušta. Tako je Hejl-Bopova kometa (Hale-Bopp), koja je prošla perihel 1997. godine, daleko prevazišla očekivanja astronoma i bila je vidljiva golim okom čitavih 18 meseci, priredivši spektakuran pogled. Sa jezgrom od oko 30-60 kilometara u prečniku (poređenja radi, Halejeva kometa ima prečnik od oko 10 kilometara), Hejl-Bopova kometa bila je posle Meseca i najsjajnije zvezde Sirijus najsjajniji objekat na nebu, i smatra se za najposmatraniju kometu u istoriji čovečanstva. Na slici ispod može se videti plavi rep (jonski rep koji uvek pokazuje u suprotnom pravcu od Sunca) i beli rep (prašina) Hejl-Bopove komete, što je karakteristično gotovo za svaku kometu.

Hejl-Boppova kometa

Hejl-Boppova kometa. Izvor: A. Dimai, (Col Druscie Obs.), AAC

Ali naravno da nije svaka kometa koja prolazi Sunčevim sistemom toliko spektakularna kao Hejl-Bopova. Pojedine komete koje su bile mnogo bliže Suncu nego Hejl-Bopova, što je mač sa dve oštrice, su potpuno razočarale. Razlog za to je što kometa koja se nađe previše blizu Sunca može potpuno da ispari, da se raspadne u delove ili, sa druge strane, da se pretvori u gas stvarajući fenomenalan prizor. Ono što čini ovakve komete teškim za opažanje je činjenica da, iako postanu jako sjajne, svoj vrhunac dostižu tek kada su toliko blizu Suncu da nismo u mogućnosti da ih vidimo (iako u stvarnosti jesu spektakularne).

Još jedna veoma bitna karakteristika kometa  je njihov sjaj koji je, za razliku od Meseca i zvezda, rasprostranjen na velikoj površini. Tako da, iako kometa može da dostigne sjaj punog Meseca, ona neće biti vidljiva na nebu kao pun Mesec iz razloga što će taj sjaj biti rasprostranjen po mnogo većoj površini.

To nas dovodi do komete ISON, otkrivene u internacionalnom projektu koji koristi 30 teleskopa da prati nebo u potrazi za kometama (International Scientific Optical Network) po kome je i kometa dobila ime. Sliku ispod napravio je Habl teleskop (Hubble) u aprilu dok je ISON bila na istoj udaljenosti od Sunca kao i Jupiter. Kako se ISON u tom trenutku nalazila na velikoj udaljenosti od Sunca, jedino se mogao videti plavi rep nastao usled ultraljubičaste radijacije. Međutim, već sada (novembar) se ISON nalazi mnogo bliže Suncu i moguće je uočiti i beli rep.

Kometa ISON. Izvor: NASA, ESA, J.-Y. Li (Planetary Science Institute), i Hubble Comet ISON Imaging Science Team.

Pažljivija posmatranja otkrila su da je jezgro ISON komete potpuno netaknuto i da je njegova veličina, koju je inače jako teško proceniti sa informacijama kojima se trenutno raspolaže, daleko manja u poređenju sa Hejl-Boppovom kometom. Zbog toga je priča o ,,kometi veka˝ sjajnijoj od punog Meseca ipak samo preterivanje medija i niko od astronoma do sada nije ni tvrdio tako nešto. Realnost je da kometa ISON zbog netaknutog jezgra može da dostigne ogroman sjaj kada se nađe u perihelu, ali zbog nepotpunih podataka astronomi nisu u stanju da trenutno predvide šta će se tačno desiti i kako će se kometa videti sa zemlje.

ISON će 28. novembra proći pored Sunca na udaljenosti koja je jednaka tek prečniku fotosfere; moguće je da će se tada raspasti, ali može se desiti i da prođe netaknuta; moguće je da će samo ispustiti ogromnu količinu gasa, ali može se desiti i da potpuno ispari. Ono u šta možemo biti sigurni je da će ISON dostići veliki sjaj, ali to ne znači i da će prirediti spektakl na Zemlji.

Ako pretpostavimo da će ISON preživeti susret sa Suncem, nastaviće da se kreće i sve više približava Zemlji sve dok, krajem decembra, ne bude na najbližoj udaljenosti od naše planete. Ukoliko želite da pratite njeno kretanje i potražite je na nebu, ovaj grafik može biti od velike pomoći. Takođe, ukoliko se bavite fotografijom, možete da pokušate da osvojite neku od zaista vrednih nagrada.

Kometa Lovdžoj. Izvor: Wikimedia commons

Da bi uopšte mogli da opazimo kometu ISON, potrebno je mračno nebo (što manje svetlosnog zagađenja) i čist pogled ka horizontu. Kad bude bila u punom sjaju (28. novembar), moći će da se vidi malo iznad horizonta uoči svitanja. U prvoj polovini decembra podići će se još više iznad horizonta i (u zavisnosti od ponašanja) može se desiti da njen rep bude izuzetno dugačak i prekrije skoro četvrtinu neba, kao što je to bio slučaj sa kometom Lovdžoj (Lovejoy, slika iznad). Ipak, da bismo u potpunosti uživali u ISON kometi, moraćemo da se što više udaljimo od urbanog svetlosnog zagađenja i ustanemo nešto pre zore.

Ukoliko želite da uživo pratite kretanje ISON komete kroz Suncev sistem, informacije možete naći ovde.

Nažalost, to je sve što se može reći o ISON kometi imajući u vidu raspoložive podatke, i astronomi trenutno ne znaju dovoljno detalja o njenom jezgru, poreklu i strukturi da bi dali preciznija predviđanja.

Korišćeni izvori:

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s