Nauka i naučni metod

Tokom 400 godina, od nastanka moderne nauke i naučnog metoda do danas, naučili smo mnogo o svetu u kome živimo: naučili smo kako funkcioniše Univerzum, promenili smo koncepciju o našem mestu u njemu i došli smo do znanja koja su dovela do fantastičnih tehničkih dostignuća. Naučnici su razvili teorije koje izuzetno precizno opisuju prirodu, od najvećih mogućih veličina pa sve do subatomskih čestica. Čovek je hodao Mesecom, Kjuriositi rover (Curiosity) trenutno istražuje površinu Marsa, a letelica Vojadžer 1 (Voyager 1) nedavno je postala prvi objekat napravljen od strane ljudi koji je napustio granice Sunčevog sistema. Iako postoji još mnogo toga što tek treba naučiti, ukoliko pogledamo razvoj nauke i dostignuća koja je nauka postigla za ovako kratak period, možemo reći i da je dosta toga već poznato. Ipak, ono najzanimljivije sigurno tek dolazi: šta je bilo pre velikog praska? Da li se gravitacija može objediniti sa kvantnom mehanikom? Postoje li superprovodnici na sobnim temperaturama? Kako je nastao život? Kako funkcioniše svest? Odgovori na ova pitanja zahtevaju pametan teoretski pristup i dobro osmišljene eksperimente, a nauka je sigurno dorasla izazovu.

Galileo Galilej

Galileo Galilej. Slika: wikimedia.org

Ocem savremene nauke i naučnog metoda smatra se Galileo Galilej (Galileo Galilei, 1564-1642). Ono što se značajno razlikovalo u njegovom pristupu je to što je on svoje zaključke donosio a zatim ih i testirao na osnovu posmatranja, pa je tako posmatrao putanje projektila ispaljenog iz topa i kotrljao bronzane lopte različitih težina niz nagib kako bi pokušao da utvrdi zakone kretanja tela. To mu je, između ostalog, omogućilo da dođe do zaključka da svako telo prilikom pada povećava brzinu istom merom (tj, da je ubrzanje pri padu bilo kog tela konstantno), što je bilo potpuno suprotno mišljenju koje je tada vladalo.

Nučni metod je veoma efikasno sredstvo za sticanje znanja o pojavama u prirodi. On podrazumeva traganje za opisom određenog prirodnog fenomena i nalaženje adekvatnog objašnjenja za posmatrani fenomen. Ukoliko to objašnjenje uspešno može da predvidi dešavanja u novim situacima, ono prerasta u naučnu teoriju, a jedna od najvažnijih karakteristika naučne teorije jeste da se ona može eksperimentalno testirati i opovrgnuti.

Međutim, nauka se nikada čvrsto ne drži postojećeg znanja, i to je njena vrlina. Iskustvo pokazuje da znanje koje posedujemo o nekoj pojavi može lako da bude odbačeno kada se obave nova posmatranja. U tom slučaju se postojće naučne teorije menjaju, a u nekim slučajevima moguće ih je i potpuno odbaciti. Zbog toga naučnici gotovo stalno preispituju svoje teorije i iznova ih testiraju u novim situacijama izvodeći nove eksperimente. Iako postojeće teorije predstavljaju najbolje moguće objašnjenje prirode imajući u vidu informacije kojima nauka trenutno raspolaže, dobra praksa nalaže i da se pre obavljanja novog eksperimenta ponovo izvede stari kako bi se pokušali dobiti zaključci identični prethodnom eksperimentu. To se zove reproduktivnost naučnog eksperimenta, i jedna je od osnovnih i najvažnijih postavki moderne nauke koja podrazumeva da znanje koje donosi naučna teorija može da se nezavisno testira i ponovo dobije od strane drugih naučnika.

Zahvaljujući nauci došli smo do fantastičnih otkrića i ogromnog znanja o prirodi koje je, čini se, daleko uzbudljivije od bilo čega što je mašta mogla da zamisli. Nauka je zanimljiva, uzbudljiva, veličanstvena. Pomaže nam da razmišljamo na potpuno drugačiji način i posmatramo svet iz drugog ugla. Gledajući na sve što je moderna nauka postigla od svog rođenja do danas, ima li uopšte sumnje da je upravo nauka čovekovo najveće dostignuće?

Korišćeni izvori:

  • Science: Mankind’s Greatest Achievement!, Byron Jennings (link)
  • The Scientific Method: User Guide, Nick Haward (link)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s